Utorak za nas: Janko Bulatović

by OMSA Archive | October 16, 2018

1. Reci nam nešto o tvom dosadašnjem školovanju?

Janko: Srednju školu sam završio u Podgorici u Gimnaziji Slobodan Škerović. Nakon toga sam dobio prestižnu stipendiju Vlade Turske i osnovne studije nastavio na Istanbulskom Univerzitetu (smjer Biznis administracija).

2014. godine kreće moja avantura u inostranstvu. Trenutno sam na završnoj godini studija i već u maju bi trebalo da diplomiram.

2. Zašto baš Turska i zašto baš taj fakultet?

Janko: Najiskrenije, Turska za mene nikad nije bila opcija o kojoj sam razmišljao kao destinaciji za studiranje. Još pred kraj srednje škole, aplicirao sam za par stipendija od kojih je jedna opcija bila - studije u Turskoj. Stipendiju su mi ponudili, a ja sam dugo razmišljao da li da prihvatim taj, u tom trenutku, veliki izazov za mene i da se oprobam u nečemu novom, potpuno sam.

3. Koliko se način života u Crnoj Gori razlikuje od načina života u Turskoj?

Janko: Turska i Crna Gora imaju mnogo dodirnih tačaka u načinu života, mentalitetu i razmišljanju ljudi. Sa druge strane turci su organizovaniji od nas po pitanju životnih navika i organizovanja svakodnevice uopšte. Istanbul je grad koji sa svojih 20 miliona stanovnika mora biti savršeno organizovan i usklađen. Za mene je bilo jako teško privići se na činjenicu da svaki dan mora unaprijed biti isplaniran i da promjena samo jednog plana može poremetiti sve dnevne obaveze. U Istanbulu sam osuđen na korištenje gradskog prevoza gdje ponekad dnevno provedem i po 3, 4 sata, dok u Crnoj Gori većinu stvari mogu da obavim pješke ili vožnjom kolima - ne dužom od 5 minuta.

4. Koji su za tebe bili najveći izazovi tokom studiranja u inostranstvu do sada? Kako si ih riješio? Šta te motiviše i pokreće?

Janko: Najveći izazov je samo prihvatanje da odlazimo od kuće i ostavljamo mnogo iza sebe. Počevši od porodice, prijatelja, pa do svega ostalog.
Nakon toga slijedi kulturološki šok kao i prihvatanje novog okruženja u kome se nalazimo. Sljedeći izazov na koji se svi moraju pripremiti jeste birokratija koja podrazumijeva “vađenje” boravišne dozvole, papira za fakultet i ostalih dokumenata potrebnih za početak života u novoj državi.
Svi problemi se riješavaju jedan po jedan u hodu bez prevelikog nerviranja i stresa. Iz mog dosadašnjeg iskustva turci su mi od prvog dana pružali veliku podršku i razumijevanje za probleme na koje sam nailazio.

Takođe NVO OCSI ima svoje grupe na društvenoj mreži Facebook, gdje je vrlo lako povezati se sa ljudima koji već studiraju u određenoj zemlji, gradu, a koji su već prošli kroz sve ono što vi sada prolazite, i svakako su najkompetentniji da vas posavjetuju.

5. Šta radiš u slobodno vrijeme, koji su tvoji hobiji i interesovanja?

Janko: Dok sam u Istanbulu mnogo šetam, provodim vrijeme van kuće i istražujem nova mjesta. Kao što sam rekao, Istanbul je grad od preko 20 miliona stanovnika i govorimo o najvećem evropskom gradu, koji zaista ima šta da ponudi. Za ove 4 godine koliko sam tamo mogu slobodno da kažem da nisam vidio ni polovinu Istanbula. Tako da uvijek ima nešto novo da se vidi i nauči. Energija koju grad na prelijepom Bosforu posjeduje je nevjerovatna.

6. Planiraš li da se vratiš u Crnu Goru nakon završetka studija?

Janko: Prema ugovoru koji sam potpisao kada sam prihvatio stpendiju, obaveza mi je da se nakon završenih osnovnih studija vratim u Crnu Goru i obavim praksu na polju studija. Moji dalji planovi su da master studije započnem u nekom drugom evropskom gradu, kako bih naučio novi jezik, upoznao novu kulturu i nastavio sa izgradnjom sebe u nekom novom okruženju.

7. Koju bi poruku poslao mladima u Crnoj Gori koji su još uvijek u procesu odlučivanja o studiranju u inostranstvu?

Janko: Želio bih da ohrabrim sve mlade ljude da započnu istraživanje o studijskim programima koji ih interesuju u inostranstvu, da apliciraju i usude se na odlazak od kuće. To je jako teška odluka, takođe i veliki rizik, jer vam niko ne može garantovati da će sve poći prema planu, ali bez rizika nema ni uspjeha!

8. Član si Upravnog odbora OCSI. Šta te je motivisalo da se priključiš UO, šta si naučio kroz svoj mandat?

Janko: Svoj mandat sam započeo u oktobru prošle godine i još uvijek vršim funkciju Finansijskog direktora. Tema kojom se NVO OCSI bavi, misija i vizija organizacije su me jako zaintrigirale i htio sam da budem dio nečega takvog. Svi mi koji se odlučimo na studije u inostranstvu znamo koliko je taj proces sam po sebi težak i koliko je bitno da pomažemo jedni drugima. Upravo zbog toga sam želio da budem dio jedne divne priče kakvu ima OCSI. Sa druge strane, polje koje studiram me dodatno ohrabrilo da obavljam funkciju finansijskog direktora, kako bih sve ono što učim na fakuletu prenio i na praktičan rad.

9. Reci nam nešto više o svojoj OCSI poziciji – Finansijski direktor? Koliko su zaduženja koja si imao uticala na tebe, na tvoj lični razvitak?

Janko: Finansijski direktor je neko ko se naravno bavi finansijama jedne ogranizacije. Moja pozicija nije bila previše zahtjevna jer naša Organizacija nema preveliki godišnji obrt novca. Uprkos tome u ovoj godini imali smo 3 velika projekta za koje sam ja radio budžet i prirpemu svih finansijskih sredstava. Takođe sam obavljao uplate i isplate sa računa vezane za određene projekte, sastavljanje godišnjeg izvještaja i ostalo. Pomoglo mi je da ono što učim na fakuletu iskoristim u praksi. Sve u svemu jako pozitivno iskustvo i nadam se da se moja saradnja sa OCSI nastavlja u narednom periodu.

10. Zbog čega bi neko trebalo da se prijavi i bude član Organizacije, PoC ili član Upravnog odbora?

Janko: Iskustvo rada u jednoj NVO je nešto što je jako važno za osobe koje planiraju da se bave ozbiljnijim poslom u budućnosti i baš zbog toga savjetujem svima kojima se sviđa tematika kojom se bavi NVO OCSI da se prijave za neku od pozicija koje će biti upražnjene u narednom periodu. Član organizacije može biti svako ko studira van granica Crne Gore. PoC je neko ko ipak mora imati određena zaduženja za svoju zemlju i biti u kontaktu sa Upravnim odborom. Sa druge strane ljudi koje apliciraju za pozicije u Upravnom odboru moraju biti svjesni da su to jako ozbiljne pozicije, koje za sobom vuku obaveze i zahtijevaju određena odricanja i posvećenost datim zadacima.